ЗАКОН О РЕПУБЛИЧКОЈ УПРАВИ
Службени гласник Р.С.
118/08 од 16.12.2008.год.
И - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 84.
(1) Министарство има секретара.
(2) Секретар министарства помаже министру у управљању кадровским, финансијским, информатичким и другим питањима и у усклађивању рада унутрашњих јединица министарства и сарађује са другим органима.
(3) Секретара министарства поставља Влада на пет година а у складу са закононом којим се уређује положај државних службеника.
Члан 85.
(1) Министар може именовати највише два савјетника.
(2) Савјетник министра, по налогу министра, припрема приједлоге аката, сачињава мишљења и врши друге послове за министра.
(3) Права и обавезе савјетника министра уређују се уговором.
Члан 86.
(1) Органом управе у саставу министарства руководи директор, који за свој рад одговара министру.
(2) Самосталном управом и управном организацијом која није у саставу министарства руководи директор, који за свој рад одговара Влади.
(3) Директор из ст. 1. и 2. овог члана рјешава у управним стварима из дјелокруга органа и одлучује о правима и дужностима запослених у органу.
(4) Директора из ст. 1. и 2. овог члана поставља Влада на пет година у складу са законом којим се уређује положај државних службеника.
Члан 87.
(1) Орган управе из члана 86. овог закона има замјеника директора и може имати једног или више помоћника директора.
(2) Замјеник директора замјењује директора и обавља друге послове које му одреди директор, а за свој рад одговара директору.
(3) Помоћник директора руководи пословима у једној или више међусобно повезаних области рада органа и за свој рад одговара директору.
(4) Замјеника и помоћника директора поставља Влада на пет година, на приједлог министра, а према закону којим се уређује положај државних службеника.
Члан 88.
(1) Послове из свог дјелокруга, орган управе у саставу министарства врши самостално.
(2) Министар усмјерава рад органа управе у саставу министарства и доноси прописе из његовог дјелокруга.
(3) Орган управе у саставу министарства пред Владом и Народном скупштином представља министар.
(4) Овлашћења према органима управе, када се односе на орган у саставу министарства, Влада и Народна скупштина остварују преко министарства у чијем саставу је орган.
Члан 89.
(1) Послове из свог дјелокруга, самостална управа обавља самостално.
(2) Директор самосталне управе доноси прописе из њеног дјелокруга уз сагласност Владе.
(3) Самосталну управу представља директор.
(4) Овлашћења према самосталним управама Влада остварује непосредно.
ВИ УНУТРАШЊИ НАДЗОР
Члан 90.
(1) Унутрашњи надзор подразумијева надзор који органи управе врше над другим органима управе и носиоца јавних овлашћења у обављању повјерених, односно пренесених послова републичке управе.
(2) Унутрашњи надзор састоји се од:
а) надзора над радом,
б) инспекцијског надзора преко управне инспекције и
в) других облика надзора утврђених законом.
(3) Управна инспекција уређује се посебним законом.
Члан 91.
(1) Надзор над радом органа управе састоји се од надзора над законитошћу рада и надзора над цјелисходношћу рада органа управе те носиоца овлашћења у вршењу повјерених, односно пренесених послова управе.
(2) Надзором над законитошћу рада испитује се спровођење закона и других прописа, а надзор над сврсисходношћу рада – дјелотворност и економичност рада, те сврсисходност организације послова.
Члан 92.
(1) Орган управе овлашћен је да у вршењу надзора над радом:
а) захтјева извјештаје и податке о раду,
б) утврди стање извршавања послова, упозори на уочене неправилности и одреди мјере и рок за њихово отклањање,
в) издаје инструкције,
г) наложи предузимање послова које сматра потребним,
д) покрене поступак за утврђивање одговорности,
ђ) непосредно изврши неки посао, ако оцијени да се другачије не може извршити закон или други пропис и
е) предложи Влади да предузме мјере за које је овлашћена.
(2) Извјештај о раду садржи приказ извршавања закона и других прописа, предузете мјере и њихово дејство, те друге потребне податке.
Члан 93.
(1) Инструкцијом се усмјерава организација послова и начин рада запослених у органу управе и носиоцу јавних овлашћења у вршењу повјерених, односно пренесених послова републичке управе.
(2) Инструкцијом се не може одређивати начин поступања и рјешавања у управној ствари.
Члан 94.
(1) Надзор над радом органа управе у саставу министарства обавља министарство у чијем саставу је орган.
(2) У вршењу надзора из става 1. овог члана, министарство има сва општа овлашћења у надзору над радом која су овим законом прописана.
ВИИ СУКОБ НАДЛЕЖНОСТИ, РЈЕШАВАЊЕ О ЖАЛБИ И ИЗУЗЕЋЕ
Члан 95.
(1) Сукоб надлежности између органа управе, између органа управе и носиоца јавних овлашћења и између носиоца јавних овлашћења, рјешава Влада на приједлог министарства надлежног за послове управе.
(2) Сукоб надлежности између подручних јединица органа управе рјешава руководилац органа управе.
Члан 96.
(1) О жалби на првостепено рјешење подручне јединице органа управе рјешава руководилац органа.
(2) О жалби на првостепено рјешење органа управе у саставу министарства рјешава министар.
(3) Против првостепеног рјешења министарства и самосталне управне организације може се изјавити жалба.
(4) По жалби против првостепеног рјешења из става 3. овог члана одлучује Влада, ако законом није другачије одређено.
(5) О жалби на првостепено рјешење носиоца јавних овлашћења донесено у повјереним, односно пренесеним пословима, рјешава надлежни министар, ако законом није другачије одређено.
Члан 97.
(1) О изузећу службеног лица у органу управе рјешава руководилац органа управе.
(2) О изузећу руководиоца органа управе у саставу министарства рјешава министар.
(3) О изузећу министра и руководиоца самосталне управе рјешава Влада.
(4) О изузећу службеног лица код носиоца јавних овлашћења рјешава руководилац носиоца јавних овлашћења.
ВИИИ ОДНОС ОРГАНА УПРАВЕ СА ДРУГИМ ОРГАНИМА И
ОРГАНИЗАЦИЈАМА
Члан 98.
(1) Влада усмјерава органе управе у спровођењу политике и извршавању закона и других прописа, усклађује њихов рад и одређује им рокове за доношење прописа ако нису одређени законом или другим прописом.
(2) Влада је обавезна да на захтјев органа управе заузме став према питању из његовог дјелокруга.
(3) Влада може наложити органу управе да проучи неко питање или предузме неки посао и да јој о томе поднесе посебан извјештај.
Члан 99.
(1) Влада може организовати посебно координационо тијело ради усмјеравања и координације послова из дјелокруга више органа управе.
(2) Влада одређује задатке координационог тијела, руковођење координационим тијелом и сва друга питања од значаја за рад координационог тијела.
Члан 100.
Влада ће поништити или укинути акт министарства који је у супротности са прописом Владе.
Члан 101.
(1) Органи управе дужни су да сачине годишњи план рада.
(2) Органи управе најмање једном годишње поносе извјештај о раду и стању у управној области. Извјештај обавезно садржи приказ извршавања закона и других прописа, реализације програма и закључака Владе, мјера које су предузели и њихових резултата.
(3) Органи управе дужни су да, на захтјев Владе, поднесу и посебан извјештај о појединим питањима из дјелокруга, мјерама које су предузели и њиховим резултатима.
(4) Влада утврђује методологију израде планова рада и извјештаја о раду и стању у управној области.
Члан 102.
(1) Односи органа управе са Народном скупштином и предсједником Републике заснивају са на правима и дужностима одређеним Уставом, законом и другим прописом.
(2) Органи управе дужни су да Народној скупштини и предсједнику Републике, посредством Владе, прослиједе обавјештења, објашњења и податке у вези са њиховом надлежношћу.
Члан 103.
(1) Органи управе дужни су да сарађују у свим заједничким питањима и да међусобно размјењују податке и обавјештења потребна за рад.
(2) Органи управе оснивају заједничка тијела и пројектне групе ради извршавања послова чија природа захтијева учешће више органа управе.
Члан 104.
(1) Послом из дјелокруга два или више органа управе управља онај орган управе у чијем је дјелокругу претежни дио посла.
(2) Ако акт споразумно доносе два или више органа управе, или један орган уз сагласност другог, па сагласност изостане, о спору одлучује Влада.
(3) Влада одлучује и о свим другим питањима која органи управе споразумно не ријеше.
Члан 105.
Односи органа управе са судовима, тужилаштвима и другим републичким органима заснивају се на правима и дужностима одређеним Уставом, законом и другим прописом.
Члан 106.
(1) Односи органа управе са органима јединица локалне самоуправе у питањима из њиховог изворног дјелокруга, заснивају се на правима и дужностима одређеним Законом о локалној самоуправи.
(2) При надзору над радом органа јединица локалне самоуправе у вршењу повјерених послова републичке управе, органи управе имају општа и посебна овлашћења која према овом закону имају у надзору над радом носиоца јавних овлашћења.
Члан 107.
Органи управе дужни су да обезбиједе сарадњу са невладиним организацијама, која се остварује нарочито:
а) консултовањем невладиног сектора о законским и другим прописима и пројектима којима се уређује начин остваривања слобода и права грађана,
б) омогућавањем учешћа у раду радних група за сагледавање питања од заједничког интереса или за нормативно уређење одговарајућих питања,
в) организовањем заједничких јавних расправа, округлих столова, семинара и других видова заједничких активности и другим одговарајућим облицима и
г) информисањем о садржају програма рада и извјештаја о раду органа управе.
ИX ПРЕНОШЕЊЕ И ПОВЈЕРАВАЊЕ ПОСЛОВА УПРАВЕ
Члан 108.
(1) Поједини послови управе ради њиховог ефикаснијег и економичнијег обављања, преносе се законом на јединице локалне самоуправе, јавним установама и другим правним лицима (у даљем тексту: орган).
(2) Акту о повјеравању послова из става 1. овог члана претходи елаборат о оправданости који садржи нарочито:
а) оправданост повјеравања послова,
б) прецизно одређење послова који се повјеравају,
в) субјект коме се послови повјеравају,
г) ставове и мишљења органа јединице локалне самоуправе или другог правног лица о могућностима и условима вршења повјерених послова (нарочито постојање организационих, кадровских, техничких, финансијских и материјалних услова) и
д) начин и услове финансирања вршења повјерених послова.
Члан 109.
Орган управе контролише да ли орган у вршењу пренесених, односно повјерених послова републичке управе, поступа у складу са законом, упозорава орган када утврди да орган не поступа у складу са законом и предлаже мјере које орган треба да предузме.
Члан 110.
Орган управе одлучује по жалби на појединачне акте које у првом степену доносе органи у вршењу пренесених, односно повјерених послова и врши друга права која по закону има другостепени орган у управном поступку.
Члан 111.
Орган управе врши контролу рада органа у обављању пренесених, односно повјерених послова и има право и дужност да:
а) даје претходну сагласност на све прописе које доносе у вези са обављањем пренесених, односно повјерених послова,
б) даје сагласност на организацију рада и услове за обављање пренесених, односно повјерених послова,
в) даје обавезна упутства за обављање пренесених, односно повјерених послова,
г) пружа стручну помоћ у обављању пренесених, односно повјерених послова,
д) врши непосредни увид у обављање пренесених, односно повјерених послова,
ђ) упозори у писаном облику орган на неизвршење пренесених, односно повјерених послова и наложи да у одређеном року обезбиједи извршење послова,
е) упозори у писаном облику орган на неправилности, незаконитости или неблаговременост у извршењу пренесених, односно повјерених послова, и одреди рок за њихово отклањање и
ж) предузима мјере одговорности.
Члан 112.
(1) Када орган не поступи по упозорењу органа управе из члана 111. овог закона, орган управе може о трошку органа непосредно извршити поједини задатак из пренесених, односно повјерених послова.
(2) Орган управе дужан је да поступи на начин из става 1. овог члана, када пропуштањем вршења посла могу настати штетне посљедице за живот и здравље људи, животну средину или имовину те остваривање права и интереса грађана.
Члан 113.
(1) Орган управе може предложити Влади да почне поступак за одузимање пренесених, односно повјерених послова, када орган те послове, и поред упозорења не обавља или их не обавља правилно, законито и ажурно.
(2) Пренесене, односно повјерене послове из става 1. овог члана врши надлежни орган управе.
Члан 114.
(1) При обављању повјерених, односно пренесених послова управе, носиоци јавних овлашћења имају иста права и дужности као органи управе.
(2) Влада и органи управе задржавају и послије повјеравања, односно преношења послова управе, одговорност за њихово извршавање.
Члан 115.
Средства за вршење повјерених, односно пренесених послова управе обезбјеђују се у буџету Републике.
Члан 116.
(1) Када је носиоцима јавних овлашћења повјерено доношење прописа, они по природи и називу морају да одговарају прописима које доносе органи управе.
(2) Носилац јавних овлашћења дужан је да прије објављивања прописа из става 1. овог члана прибави мишљење од надлежног министарства.
(3) Носилац јавних овлашћења дужан је да прописе из става 1. овог члана објави у одговарајућем службеном гласилу.
Члан 117.
(1) Послови управе у вези са обликовањем политике Владе не могу бити повјерени, односно пренесени.
(2) Послови инспекцијског надзора могу бити повјерени једино органима јединица локалне самоуправе.
Члан 118.
(1) Орган управе који врши надзор над радом носиоца јавних овлашћења у обављању повјерених, односно пренесених послова републичке управе одређује се законом.
(2) Орган из става 1. овог члана у обављању надзора над радом носиоца јавних овлашћења, има сва општа овлашћења у надзору над радом која су овим законом прописана.
X ЈАВНОСТ РАДА И ОДНОСИ СА ГРАЂАНИМА
Члан 119.
(1) Органи управе дужни су да обавјештавају јавност о вршењу послова из свог дјелокруга и извјештавају о свом раду путем средстава јавног информисања или на други погодан начин.
(2) Давање одређених извјештаја и података може се ускратити само у случајевима прописаним законом.
Члан 120.
Орган управе дужан је да у припреми закона којима се уређују права, обавезе и правни интереси физичких и правних лица, поступи на начин да путем средстава јавног информисања и позивањем заинтересованих субјеката, омогући заинтересованим субјектима да изнесу примједбе, приједлоге и сугестије.
Члан 121.
(1) Органи управе могу да врше одређене послове у мјесту изван свог сједишта и сједишта подручних јединица, у управним данима.
(2) Послове који ће се обављати на начин из става 1. овог члана, мјесто и вријеме њиховог вршења, одређује руководилац органа управе.
(3) Управни дани оглашавају се у мјестима у којима се одржавају.
Члан 122.
Органи управе дужни су да на примјеран начин обавјештавају странке о њиховим правима, обавезама и начину остваривања права и обавеза, своме дјелокругу, органу управе који надзире њихов рад и начину контакта са њима те о другим подацима битним за јавност рада и односе са странкама.
Члан 123.
(1) Органи управе дужни су да омогуће свим физичким и правним лицима подношење притужби на њихов рад и рад и однос запослених.
(2) На поднесену притужбу орган управе дужан је да одговори у року од 15 дана од дана пријема притужбе, ако подносилац притужбе захтијева одговор.
Члан 124.
(1) Органи управе дужни су да остваре примјеран однос са странкама и примају странке у току радног времена.
(2) Дневни и недјељни распоред радног времена и друга питања у вези са радним временом у органима управе, уређује Влада.
XИ СРЕДСТВА ЗА РАД ОРГАНА УПРАВЕ
Члан. 125.
(1) Средства за рад органа управе обезбјеђују се у буџету Републике.
(2) Средства за рад органа управе чине:
а) средства за исплату плата државних службеника и запослених без статуса државног службеника,
б) средства за материјалне трошкове,
в) средства за посебне намјене и
г) средства за набавку и одржавање опреме.
Члан 126.
Орган управе може остваривати одређене приходе својом дјелатношћу, у складу са законом.
Члан 127.
При утврђивању висине средстава за рад органа управе полази се првенствено од потребе обезбјеђивања потпуног и ефикасног обављања тих послова, њихове природе, обима и од других услова утврђених законом.
Члан 128.
(1) Средства за исплату зарада (плата) у органима управе обезбјеђују се за:
а) плате државних службеника и намјештеника
б)накнаде нераспоређеним државним службеницима и намјештеницима и
в) накнаде државним службеницима и намјештеницима за чијим радом је престала потреба.
(2) Средства за плате и утврђивање висине плата запосленима у органима управе обезбјеђују се у складу са посебним законом и колективним уговором.
Члан 129.
Средства за материјалне трошкове обезбјеђују се за:
а) трошкове набавке потрошног материјала и ситног инвентара, огрева, освјетљења, закупа и одржавања пословних просторија,
б) поштанско-телефонске услуге,
в) трошкове набавке стручних публикација, стручне литературе и штампања материјала,
г) трошкове осигурања,
д) трошкове одржавања средстава и опреме,
ђ) путне и друге трошкове који не представљају лична примања, а која се органу управе признају у материјалне трошкове и
е) друге трошкове потребне за вршење послова органа управе, који према намјени спадају у материјалне трошкове.
Члан 130.
Средства за посебне намјене обезбјеђују се за:
а) одређене потребе у вези са радом органа управе (накнаде свједоцима, вјештацима, тумачима и остали трошкови поступка и сл.),
б) отпремнине запослених којима престаје рад због одласка у пензију,
в) стручно оспособљавање и усавршавање запослених,
г) модернизацију органа управе,
д) накнада по уговору за научноистраживачки рад и
ђ) остале намјене утврђене посебним законом.
Члан 131.
(1) Средства опреме чине инвентар и друге потребне ствари које органу управе служе за обављање његових послова, а чији је вијек трајања под нормалним условима коришћења дужи од једне године, ако посебним законом није другачије одређено.
(2) Средства опреме чине и новчана средства намијењена за набавку опреме.
Члан 132.
За законито коришћење средстава органа управе одговоран је руководилац органа управе.
Члан 133.
Контролу законитости коришћења средстава за рад органа управе врши Министарство финансија, у складу са законом.
XИИ ДРЖАВНИ СЛУЖБЕНИЦИ И НАМЈЕШТЕНИЦИ
Члан 134.
(1) Послове из дјелокруга органа управе обављају државни службеници и намјештеници.
(2) Послове основне дјелатности органа управе обављају државни службеници, а послове у непосредној вези са њима извршавају намјештеници.
(3) Послови основне дјелатности управе су: нормативно-правни и управни послови, праћење стања, развојни и инспекцијски послови.
Члан 135.
Положај државног службеника уређује се посебним законом, а намјештеника – општим прописима о раду.
XИИИ КАНЦЕЛАРИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ
Члан 136.
(1) Канцеларијско пословање обухвата евидентирање, чување, разврставање и архивирање материјала који је примљен у раду органа управе или који настане у раду органа управе те сва друга питања у вези са пословањем органа управе.
(2) Канцеларијско пословање прописује Влада уредбом.
Члан 137.
(1) Одредбе овог закона о канцеларијском пословању примјењују се и на службе Народне скупштине, Вијећа народа, Предсједника Републике и Владе.
(2) Одредбе овог закона о начелима дјеловања органа управе, јавности рада и односима са грађанима, условима за обављање послова државног службеника и о канцеларијском пословању, примјењују се на све носиоце јавних овлашћења.
XИВ ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 138.
До доношења аката Владе предвиђених овим законом примјењују се акти Владе донесени до дана ступања на снагу овог закона.
Члан 139.
(1) Влада ће донијети уредбу из члана 81. у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Влада ће утврдити методологију из члана 101. и донијети уредбу из члана 136. у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
(3) Органи управе донијеће акте о организацији и систематизацији радних мјеста у року од 30 дана од дана ступања на снагу уредбе из става 1. овог члана.
Члан 140.
Носиоци јавних овлашћења настављају да врше послове управе који су им повјерени, односно пренесени, до ступања на снагу овог закона.
Члан 141.
Ступањем на снагу овог закона престају са радом:
а) Министарство привреде, енергетике и развоја, а послове преузима Министарство индустрије, енергетике и рударства;
б) Министарство за економске односе и координацију, а послове преузима Министарство за економске односе и регионалну сарадњу;
в) Агенција за лијекове,
г) Агенција за акредитацију и унапређење здравствене заштите и наставља са радом као јавна установа;
д) Дирекција за воде, а послове преузимају Агенција за воде обласног ријечног слива Саве и Агенција за воде обласног ријечног слива Требишњице;
ђ) Републички секретаријат за односе са Међународним трибуналом у Хагу и истрагу о ратним злочинима, а послове преузима Републички центар за истраживање ратних злочина;
е) Дирекција за приватизацију, а послове преузима Инвестиционо-развојна банка Републике;
ж) Републичка дирекција за производњу и промет наоружања и војне опреме, а послове преузима Републичка дирекција за промет наоружања и војне опреме,
з) Републички завод за цијене, а послове преузима Министарство трговине и туризма и
и) Републички завод за планирање, а послове преузима Министарство финансија.
Члан 142.
Ступањем на снагу овог закона престају да важе Закон о министарствима („Службени гласник Републике Српске“, број 70/02, 33/04, 118/05 и 33/06) и одредбе чл. 2-6., члан 12., чл. 14-19., чл. 29-31., чл. 33-41. и чл. 91-119. Закона о административној служби у управи Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 16/02, 62/02, 38/03, 49/06 и 20/07).
Члан 143.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Број: 01-1876/08
ПРЕДСЈЕДНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
Мр Игор Радојичић