Cirilica English Latinica Cirilica

СТАТУТ МЕÐУНАРОДНОГ СУДА

(усвојен 25. маја 1993. Резолуцијом 827)
(измјењен и допуњен 13. маја 1998. Резолуцијом 1166)
(измјењен и допуњен 30. новембра 2000. Резолуцијом 1329)
(измјењен и допуњен 17. маја 2002. Резолуцијом 1411)
(измјењен и допуњен 19. маја 2003. Резолуцијом 1481)

 

Мeђународни суд за кривично гоњење особа одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године (у даљњем тексту “Медународни суд”), основан од стране Савјета безбједности на основу поглавља ВИИ Повеље Уједињених нација, дјелује у складу с одредбама овог Статута.

Члан 1
Надлежност Међународног суда

Међународни суд је надлежан да кривично гони особе одговорне за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године, у складу с одредбама овог Статута.

Члан
Тешке повреде Женевских конвенција из 1949.

Међународни суд је надлежан да кривичvно гони особе које су почvиниле или наредиле да се почvине тешке повреде Женевских конвенција од 12. аугуста 1949., односно сљедећа дјела против особа или имовине заштицених одредбама релевантне Женевске конвнције:

1. хотимично лишавање живота;
2. мучење или нечовјечно поступање, укључујући биолошке експерименте;
3. хотимично наношење великих патњи или тешких повреда тијела или здравља;
4. уништавање и одузимање имовине широких размјера које није оправдано војном нуждом, а изведено је противправно и безобзирно;
5. присиљавање ратног заробљеника или цивила на служење у снагама непријатељске силе;
6. хотимично ускраћивање права ратном заробљенику или цивилу на правичан и редован судски поступак;
7. противправна депортација или премјештање или противправно заточење цивила;
8. узимање цивила за таоце.

Члан
Кршења закона и обичаја ратовања

Међународни суд је надлежан да кривично гони особе које су прекршиле законе и обичаје ратовања. Та кршења укључују, али нису ограничена на:

1. кориштење отровних оружја или других оружја смишљених за наношење непотребних патњи;
2. безобзирно разарање градова, насеља или села, или пустошење које није оправдано војном нуждом;
3. напад, или бомбардовање, било којим средствима, небрањених градова, села, стамбених објеката или зграда;
4. заузимање, уништавање или хотимично наношење штете установама намијењеним религији, добротворним сврхама и образовању, умјетности и науци, историјским споменицима и умјетницким и науцним дјелима;
5. пљачкање јавне или приватне имовине.

Члан Геноцид

1. Међународни суд је надлежан да кривично гони особе које су починиле геноцид дефинисан у ставу 2 овог cлана или било које од дјела набројених у ставу 3 овог члана.

2. Геноцид означава било које од сљедећих дјела, почињено с намјером да се у цијелости или дјелимично уништи нека национална, етничка, расна или вјерска група као таква:

1. убијање припадника групе;
2. наношење тешке тјелесне или душевне повреде припадницима групе;
3. смишљено наметање припадницима групе животних услова срачунатих да доведу до њеног потпуног или дјелимичног физичког уништења;
4. уводење мјера којима је циљ спречавање радања унутар групе;
5. присилно премјештање дјеце те групе у другу групу.

3. Кажњива су сљедећа дјела:

1. геноцид;
2. удруживање ради почињења геноцида;
3. директно и јавно потицање на почињење геноцида;
4. покушај почињења геноцида;
5. саучесништво у геноциду.

Члан
Злочини против човјечности

Међународни суд је надлежан да кривично гони особе одговорне за сљедећа кривична дјела када су почињена у оружаном сукобу, било међународног било унутрашњег карактера, и усмјерена против било којег цивилног становништва:

1. убиство;
2. истребљивање;
3. поробљавање;
4. депортација;
5. затварање;
6. мучење;
7. силовање;
8. прогони на политичкој, расној и вјерској основи;
9. друга нехумана дјела.

Члан6
Надлежност над особама

Међународни суд има надлежност над физичким особама у складу с одредбама овог Статута.

Члан 7
Индивидуална кривична одговорност

1.  

1.      Особа која је планирала, потицала, наредила, починила или на други начин помогла и подржала планирање, припрему или извршење кривичног дјела наведеног у члановима 2 до 5 овог Статута индивидуално је одговорна за то кривично дјело.

2.      Службени положај било које оптужене особе, било да се ради о шефу државе или владе или о одговорном државном званицнику, не ослобада такву особу кривичне одговорности нити ублажава казну.

3.      Цињеница да је неко од дјела наведених у члановима 2 до 5 овог Статута починио подредени не ослобада његовог надреденог кривичне одговорности ако је надредени знао или је било разлога да зна да се подредени спрема починити таква дјела или да их је већпочинио, а надредени није подузео нужне и разумне мјере да спријечи таква дјела или казни починиоце.

4.      Цињеница да је оптужена особа поступала према наредењу владе или надреденог не ослобада је кривицне одговорности, али се може узети у обзир за ублажавање казне ако Медународни суд утврди да тако налаже правда.

Члан 8
Територијална и временска надлежност

Територијална надлежност Медународног суда обухвата територију бивше Социјалистицке Федеративне Републике Југославије, што укључује њену копнену површину, зрачни простор и територијалне воде. Временска надлежност Медународног суда обухвата раздобље које почиње 1. јануара 1991. године.

Члан 9
Упоредна надлежност

1.  

1.      Међународни суд и национални судови упоредо су надлежни да кривично гоне особе за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1. јануара 1991. године.

2.      Мeђународни суд има примат над националним судовима. Међународни суд може у било којој фази поступка формално затражити од националних судова да уступе надлежност Међународном суду у складу с овим Статутом и Правилником о поступку и доказима Међународног суда.

Члан 10
Нон бис ин идем

1.  

1.      Ниједној се особи не може судити пред националним судом за дјела која према овом Статуту представљају тешка кршења медународног хуманитарног права, а за која јој је већ суђено пред Међународним судом.

2.      Особи којој је пред националним судом судено за дјела која представљају тешка кршења међународног хуманитарног права може се након тога судити пред Међународним судом само:

1.  

b.      ако је дјело за које јој је судено оквалификовано као обично кривично дјело; или

c.      ако поступак пред националним судом није био непристран или независан, или је био смишљен да оптуженог заштити од међународне кривичне одговорности, или ако кривични поступак није био ревносно проведен.

3.      Приликом разматрања казне која ће бити изрецена особи осуђеној за кривично дјело према овом Статуту, Међународни суд ће узети у обзир у коликој је мјери већиздржана евентуална казна изречена тој особи од стране националног суда за исто дјело.

Члан 11
Организација Међународног суда

Међународни суд чине сљедећи органи:

1. судска вијећа, која се састоје од три претресна вијеца и једног жалбеног вијеца;
2. тужилац, и
3. секретаријат, који опслужује и судска вијећа и тужиоца.

Члан 12
Састав судских вијећа

1.  

1.      Судска вијећа су састављена од шеснаест сталних независних судија, међу којима не смије бити држављана исте државе, и од највише девет ад литем независних судија одједном, наименованих у складу са цланом 13 тер, ставом 2 Статута, међу којима не смије бити држављана исте државе.

2.      Свако претресно вијеце састоји се од троје сталних судија и највише шест ад литем судија одједном. Свако претресно вијеце у које су распоредене ад литем судије може се подијелити у секције од по троје судија, меду којима су и сталне судије и ад литем судије. Секција претресног вијеца има исте надлежности и одговорности које по Статуту припадају претресном вијецу и доноси пресуду у складу с истим правилима.

3.      Седам сталних судија су чланови Жалбеног вијеца. Жалбено вијеће за поједини жалбени предмет цини пет његових цланова.

4.      Особа која се у смислу услова за чланство у вијецима Међународног суда може сматрати држављанином више од једне државе, сматраће се држављанином оне државе у којој инаце остварује своја граданска и политичка права.

Члан 13
Квалификације судија

Сталне и ад литем судије морају бити непристрасне и честите особе високих моралних квалитета које посједују квалификације какве су потребне за избор на највише правосудне положаје у земљи из које долазе. Приликом одредивања укупног састава судских вијећа и секција претресних вијећа, дужна се пажња посвећује искуству судија у кривичном и међународном праву, укључујући међународно хуманитарно право и људска права.

Члан 13 бис
Избор сталних судија

1.  

1.      Цетрнаест сталних судија Међународног суда бира Генерална скупштина са пописа који јој доставља Савјет безбједности, на сљедећи нацин:

1.  

b.      генерални секретар позива државе чланице Уједињених нација и државе нецланице које имају сталне посматрачке мисије у сједишту Уједињених нација да кандидују судије;

c.      у року од 60 дана након позива генералног секретара, свака држава може предложити највише два кандидата ције квалификације одговарају онима наведеним у цлану 13 Статута, с тим да морају имати разлицито држављанство и ниједан од њих не смије бити држављанин исте државе као било који од судија цланова Жалбеног вијеца који је изабран или наименован за судију Међународног суда за кривицно гоњење лица одговорних за геноцид и друга тешка кршења медународног хуманитарног права поцињена на територији Руанде и градана Руанде одговорних за геноцид и друга таква кршења поцињена на територији сусједних држава измеду 1. јануара 1994. и 31. децембра 1994. (даље у тексту: Међународни суд за Руанду) у складу са цланом 12 бис Статута тог Суда;

d.      генерални секретар просљедује примљене кандидатуре Савјету безбједности. На основу примљених номинација Савјет безбједности саставља попис са најмање двадесет осам и највише четрдесет два кандидата, водеци бригу о томе да буду заступљени главни свјетски правни системи;

e.      предсједавајући Савјета безбједности просљедује попис кандидата предсједавајућем Генералне скупштине. Генерална скупштина са тог пописа бира цетрнаест сталних судија Медународног суда. Кандидати који добију апсолутну вецину гласова држава чланица Уједињених нација и држава нецланица које имају сталну посматрацку мисију у сједишту Уједињених нација, прогласице се изабраним. У случају да два кандидата истог држављанства добију потребну вецину гласова, изабраним це се сматрати онај који је добио веци број гласова.

2.      У слуцају испражњеног мјеста у судским вијецима меду сталним судијама који су изабрани или наименовани у складу с овим цланом, након консултације са предсједавајуцим Савјета безбједности и Генералне скупштине, генерални секретар на испражњено мјесто до краја мандата именује особу која испуњава квалификације наведене у члану 13 Статута.

3.      Сталне судије изабране у складу с овим чланом бирају се на рок од четири године. Услови службе су исти као и за судије Међународног суда правде. Судије могу бити поново изабране.

Члан 13 тер
Избор и наименовање ад литем судија

1.  

1.      Ад литем судије Медународног суда бира Генерална скупштина са пописа који јој доставља Савјет безбједности, на сљедећи начин:

1.  

b.      генерални секретар позива државе чланице Уједињених нација и државе нецланице које имају сталне посматрачке мисије у сједишту Уједињених нација да кандидују ад литем судије Медународног суда;

c.      у року од 60 дана након позива генералног секретара, свака држава може предложити по четири кандидата ције квалификације одговарају онима наведеним у члану 13 Статута, водећи притом рачуна о правилној заступљености кандидата женског и мушког пола;

d.      генерални секретар просљедује примљене кандидатуре Савјету безбједности. На основу примљених кандидатура Савјет безбједности саставља попис са најмање педесет четири кандидата, водеци бригу да буду заступљени главни свјетски правни системи, те имајуци на уму важност равноправне географске заступљености;

e.      предсједавајуци Савјета безбједности просљедује попис кандидата предсједавајуцем Генералне скупштине. Генерална скупштина са тог пописа бира двадесет седам ад литем судија Међународног суда. Кандидати који добију апсолутну вецину гласова држава цланица Уједињених нација и држава нецланица које имају сталне посматрачке мисије у сједишту Уједињених нација, прогласице се изабраним;

f.       ад литем судије се бирају на рок од четири године. Ад литем судије не могу бити поново изабране.

2.      За вријеме трајања њиховог мандата, генерални секретар ће по захтјеву предсједника Медународног суда именовати ад литем судије у претресна вијећа за једно или више судења током периода који не може бити дужи од три године. Приликом подношења захтјева за именовање ад литем судије, предсједник Међународног суда мора имати на уму критерије из члана 13 Статута који се односе на састав вијеца и секција претресних вијеца, одредбе става 1 (б) и (ц) овог члана, те број гласова које је дотицни ад литем судија добио у Генералној скупштини.

Члан 13 qуартер
Статус ад литем судија

1.  

1.      Током периода на који су именовани да раде на Међународном суду, ад литем судије:

1.  

b.      имају исте услове службе, мутатис мутандис, као и сталне судије Међународног суда;

c.      имају исте овласти као и сталне судије Међународног суда, уз ограде наведене у ставу 2 овог цлана;

d.      имају повластице и имунитет, изузећа и олакшице какве су на располагању судијама Међународног суда.

e.      имају овласти да доносе одлуке у претпретресном поступку и у другим предметима, а не само онима који су пред претресним вијецем у које су распоредени.

2.      Током периода на који су именовани да раде на Међународном суду, ад литем судије:

1.  

b.      немају право да бирају ни да буду бирани за предсједника Међународног суда нити за предсједавајуцег претресног вијећа сходно члану 14 Статута;

c.      немају овласти:

1.  

                                                       ii.            да усвајају правила о поступку и доказима у складу са чланом 15 Статута. Они це, међутим бити консултовани прије усвајања тих правила;

                                                     iii.            да прегледају оптужницу у складу са чланом 19 Статута;

                                                    iv.            да учествују у консултацијама са предсједником у вези с распоредивањем судија у складу са чланом 14 Статута, нити у вези са помиловањем или ублажавањем казне у складу са чланом 28 Статута.

Члан 14
Функционери и чланови вијећа

1.  

1.      Сталне судије Међународног суда бирају предсједника из својих редова.

2.      Предсједник Међународног суда је члан Жалбеног вијећа и предсједава његовим радом.

3.      Након консултација са сталним судијама Међународног суда, предсједник распоредује четворо сталних судија изабраних или наименованих у складу са цланом 13 бис Статута у Жалбено вијеце, а деветоро у претресна вијеца.

4.      Предсједник Међународног суда за Руанду, у консултацији са предсједником Међународног суда, одредује двоје сталних судија Међународног суда за Руанду који су изабрани или наименовани у складу са чланом 12 Статута тог Међународног суда за цланове Жалбеног вијеца и за сталне судије Међународног суда.

5.      Након консултација са сталним судијама, предсједник распоредује у претресна вијеца ад литем судије које повремено буду именоване да раде на Међународном суду.

6.      Судија може радити само у оном вијецу у које је распореден.

7.      Сталне судије сваког претресног вијећа из својих редова бирају предсједавајуцег судију који надгледа цјелокупни рад тог претресног вијеца.

Члан 15
Правилник о поступку и доказима

Судије Међународног суда усвајају правила о поступку и доказима за водење претпретресне фазе поступка, судења и жалбеног поступка, прихватање доказа, заштиту жртава и свједока и друга одговарајућа питања.

Члан 16
Тужилац

1.  

1.      Тужилац је одговоран за истрагу и кривично гоњење особа одговорних за тешка кршења медународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1. јануара 1991. године.

2.      Тужилац дјелује независно као засебни орган Међународног суда. Он не смије тражити ни примати упуте ни од које владе нити било којег другог извора.

3.      Тужилаштво се састоји од тужиоца и другог потребног квалификованог особља.

4.      Тужиоца предлаже генерални секретар, а именује Савјет безбједности. Тужилац мора бити особа високих моралних квалитета и посједовати највиши степен струцности и искуства у водењу истрага и кривицног гоњења у кривицним предметима. Тужилац има мандат од четири године и може бити поновно изабран. Услови службе тужиоца одговарају условима службе подсекретара Уједињених нација.

5.      Особље тужилаштва именује генерални секретар на препоруку тужиоца.

Члан 17
Секретаријат

1.  

1.      Секретаријат је одговоран за администрацију и опслуживање Међународног суда.

2.      Секретаријат се састоји од секретара и другог потребног особља.

3.      Секретара именује генерални секретар Уједињених нација након савјетовања с предсједником Међународног суда. Секретар има мандат од четири године и може бити поновно изабран. Услови службе секретара одговарају условима службе помоцника генералног секретара Уједињених нација.

4.      Особље секретаријата именује генерални секретар Уједињених нација на препоруку секретара Међународног суда.

Члан 18
Истрага и припрема оптужнице

1.  

1.      Тужилац покреће истраге еx оффицио или на темељу информација прибављених из било којег извора, посебно од влада, органа Уједињених нација, медувладиних и невладиних организација. Тужилац мора процијенити информације које је примио или прибавио и одлучити постоје ли довољне основе за покретање поступка.

2.      Тужилац је овлаштен да испитује осумњичене, жртве и свједоке, прикупља доказе и проводи истрагу на лицу мјеста. Приликом обављања тих послова тужилац може, када је то прикладно, затражити помоц релевантних државних власти.

3.      Приликом испитивања осумњичени има право на помоц правног заступника по властитом избору, што укључује право да му се, ако нема довољно средстава да је сам плати, додијели бесплатна правна помоц, као и неопходно превођење на језик и с језика који говори и разумије.

4.      Пошто је утврдио да прима фацие постоје основе за то, тужилац припрема оптужницу која садржи сажет приказ чињеница и кривично дјело или дјела за која се оптужени терети према Статуту. Оптужница се доставља судији претресног вијеца.

Члан 19
Преглед оптужнице

1.  

1.      Оптужницу прегледава судија претресног вијеца којем је она достављена. Ако се увјери да је тужилац утврдио да постоје основе прима фацие, судија це потврдити оптужницу. Ако се у то не увјери, оптужница се одбацује.

2.      Пошто се оптужница потврди, судија може на захтјев тужиоца издавати судске налоге и налоге за хапшење, притвор, предају или трансфер особа, као и све друге налоге потребне за вођење суђења.

Члан 20
Почетак и вођење судског поступка

1.  

1.      Претресна вијеца морају осигурати да суђvење буде правично и експедитивно, те да се поступак води у складу с правилима о поступку и доказима уз пуно поштивање права оптуженог и дужну бригу о заштити жртава и свједока.

2.      Особа против које је потврђена оптужница мора, на темељу судског налога или налога за хапшење Међvународног суда, бити притворена, одмах обавијештена о оптужбама против ње и пребацена на Међународни суд.

3.      Претресно вијеце ће прочитати оптужницу, увјерити се да се поштују права оптуженог, потврдити да оптужени разумије оптужницу и упутити оптуженог да се изјасни о кривици. Претресно вијеце це затим утврдити датум почетка судења.

4.      Претрес је јаван осим када претресно вијеце не одлуци затворити претрес за јавност у складу с правилима о поступку и доказима.

Члан 21
Права оптуженог

1.  

1.      Све су особе равноправне пред Медународним судом.

2.      Приликом пресуђивања о оптужбама против њега оптужени има право на правицно и јавно судење, уз ограде предвиђене цланом 22 Статута.

3.      Оптужени се сматра невиним док му се не докаже кривица у складу с одредбама овог Статута.

4.      Приликом пресуђивања о свакој оптужби против оптуженог у складу с овим Статутом, оптужени има, с пуном равноправношцу, право на сљедеца минимална јамства:

1.  

b.      да, на језику који разумије, правовремено и детаљно буде обавијештен о природи и разлозима оптужби против њега;

c.      да има одговарајуће вријеме и средства за припрему обране и комуникацију с правним заступником по властитом избору;

d.      да му се суди без непотребног одгадања;

e.      да му се суди у његовој присутности и да се брани лично или путем правног заступника по властитом избору; да се, ако нема правног заступника, обавијести о том праву; те да му се, кад год то захтијевају интереси правде, додијели правни заступник, а да притом не сноси трошкове одбране ако за то нема довољно средстава;

f.       да испита, или да се у његово име испитају свједоци који га терете, као и да се свједоци обране доведу и испитају под истим условима као и свједоци који га терете;

g.      да има бесплатну помоћ преводиоца ако не разумије или не говори језик који се користи на Међународном суду;

h.      да не буде приморан свједочити против себе ни признати кривицу.

Члан 22
Заштита жртава и свједока

Медународни суд у својим правилима о поступку и доказима осигурава заштиту жртава и свједока. Заштитне мјере обухватају, али нису ограничене на водење поступка ин цамера и заштиту идентитета жртава.

Члан 23
Пресуда

1.  

1.      Претресно вијеће изриче пресуде и одмјерава казне и санкције особама осуденим за тешка кршења међународног хуманитарног права.

2.      Пресуда се доноси одлуком већине судија претресног вијеца, а претресно вијеће је изрице јавно. Пресуду прати писмено образложење којем се могу додати издвојена или различита мишљења.

Члан 24
Кривичне санкције

1.  

1.      Кривичне санкције које изриче претресно вијеће ограничене су на казну затвора. Приликом одређивања казне затвора претресно вијеће имаће у виду општу праксу изрицања затворских казни на судовима бивше Југославије.

2.      Приликом изрицања казни, претресна вијећа узимају у обзир факторе попут тежине кривичног дјела и индивидуалних прилика осуденика.

3.      Уз казну затвора, претресна вијећа могу наложити поврат евентуалне имовине и имовинске користи стецене криминалним поступањем, укљуцујући и средствима присиле, правим власницима.

Члан 25
Жалбени поступак

1.  

1.      Жалбено вијеће разматра жалбе особа које су осудила претресна вијећа и жалбе тужиоца на сљедецим основама:

1.  

b.      грешка у примјени права која одлуку чини неважећом, или

c.      грешка у утврдивању чињеницног стања због које је дошло до неостварења правде.

2. Жалбено вијеће може одлуке претресних вијећа потврдити, поништити или преиначити.

 

Члан 26
Поступак преиспитивања

Кад се открије нова чињеница која није била позната у вријеме поступка пред претресним вијецима или жалбеним вијецем, а која је могла бити одлучујуци фактор приликом доношења одлуке, осуденик или тужилац могу Медународном суду поднијети приједлог за преиспитивање пресуде.

Члан 27
Извршење казне

Казна затвора издржава се у држави коју Медународни суд одреди с пописа држава које су Савјету безбједности изразиле спремност да прихвате осудене особе. Казна затвора издржава се у складу с важецим правним прописима дотицне државе и под надзором Медународног суда.

Члан 28
Помиловање или ублажавање казне

Ако према важецим правним прописима државе у којој осуденик издржава казну затвора он има право на помиловање или ублажавање казне, та држава мора о томе обавијестити Медународни суд. Предсједник Међународног суда, пошто се посавјетовао са судијама, доноси одлуку на темељу интереса правде и општих правних нацела.

Члан 29
Сарадња и правосудна помоћ

1.  

1.      Државе морају сарадивати с Међународним судом у истрази и кривицном гоњењу особа оптужених за тешка кршења медународног хуманитарног права.

2.      Државе морају без непотребног одгадања удовољити сваком захтјеву за помоц или налогу који је издало претресно вијеце, што укљуцује али није ограницено на сљедеће:

1.  

b.      идентификовање и проналажење особа;

c.      узимање исказа и доставу доказа;

d.      уручење докумената;

e.      хапшење или притварање особа;

f.       предају или трансфер оптуженика на Међународни суд.

Члан 30
Статус, повластице и имунитет Међународног суда

1.  

1.      Конвенција о повластицама и имунитету Уједињених нација од 13. фебруара 1946. примјењује се на Међународни суд, судије, тужиоца и његово особље, те секретара и његово особље.

2.      Судије, тужилац и секретар уживају повластице и имунитет, изузећа и друге олакшице које се према међународном праву додјељују дипломатским представницима.

3.      Особље тужиоца и секретара ужива повластице и имунитет који се дају службеницима Уједињених нација у складу с члановима В и ВИИ Конвенције из става 1 овог цлана.

4.      Са свим другим особама, укљуцујуци оптужене, чија је присутност потребна у сједишту Међународног суда, поступаце се на начин који је неопходан за исправно функционисање Међународног суда.

Члан 31
Сједиште Међународног суда

Сједиште Медународног суда је у Ден Хаагу.

Члан 32
Трошкови Међународног суда

Трошкови Међународног суда подмирују се из редовног буџета Уједињених нација у складу с чланом 17 Повеље Уједињених нација.

Члан 33
Радни језици

Радни језици Међународног суда су енглески и француски.

Члан 34
Годишњи извјештај

Предсједник Међународног суда подноси Савјету безбједности и Генералној скупштини годишњи извјештај о раду Међународног суда.