Д


Правни Акти - Друмска правила


ПРОЦЕДУРЕ И СМЈЕРНИЦЕ НАМЈЕЊЕНЕ СТРАНАМА У ВЕЗИ ПОДНОШЕЊА СЛУЧАЈЕВА НА РАЗМАТРАЊЕ МЕЂУНАРОДНОМ ТРИБУНАЛУ ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ У СКЛАДУ СА МЈЕРАМА ДОГОВОРЕНИМ 18. ФЕБРУАРА 1996.год.

("the Rules of the Road")

Општи дио

1.Дана 18. фебруара 1996.год. стране потписнице Мировног споразума за Босну и Херцеговину, сагласиле су се у Риму у вези предузимања акција усмјерених ка јачању и унапређењу мировног процеса. Под насловом "Сарадња по питању ратних злочина и поштовања људских права", Стране су се сложиле да:

Особе против којих није подигнута оптужница од стране Међународног трибунала могу бити ухапшене или притворене због озбиљних кршења међународног хуманитарног права само у складу са претходно издатим судским налогом, потјерницом или оптужницом која је од стране Међународног трибунала преиспитана и оцјењена конзистентном са међународним правним стандардима. Израдиђе се процедуре за доношење експедитивних одлука од стране трибунала, и ступиђе на снагу одмах по изради.

2.Тужилац Међународног трибунала се сходно томе сложио да преиспита случајеве поднијете на разматрање тужилаштву (ОТП) с циљем давања упутства странама у вези тога да ли су, по мишљењу Тужиоца, презентовани докази довољни по међународном стандардима да оправдају било хапшење осумњиченог, било подизање оптужнице против њега, или његово даљње задржавање у притвору.

Процедура за подношење случајева на разматрање

3.Стране ће без одлагања доставити Тужиоцу Међународног трибунала процјену броја случајева за које оне очекују да ће бити поднесени на разматрање, скупа са информацијом о датуму када би ти случајеви могли бити презентовани. Стране нису обавезне да унапријед доставе листу свих случајева који ће бити поднесени на разматрање.

4.Сваки захтјев Тужиоцу Међународног трибунала за разматрање било којег налога, потјернице или оптужнице за озбиљно кршење међународног хуманитарног права, а који је у складу са ставом 5 Споразума о мјерама договореним 18. фрбруара 1996.год., мора бити прослијеђен Тужиоцу у тајности и у писменом облику, и достављен ОТП-у у сједишту Трибунала у Хагу, или неком од ОТП уреда за везу у Београду, Загребу или Сарајеву. Сваки захтјев који се сматра хитним мора бити јасно означен као такав, и мора садржавати образложење због чега се сматра хитним.

5.Захтјев за разматрње налога, потјернице или оптужнице мора бити попраћен са досијеом или документацијом која ће садржавати примјерке свих изјава свједока, протоколе и друге документе који чине дио доказног материјала. Документација такође мора садржавати:

а) примјерак документа који се подноси на разматрање

б) кратку биографију особе на коју се односе кривичне оптужбе, детаљи његовог физичког описа, тренутно боравиште, као и временски период, уколико га је било, који је исти провео у притвору

в) преглед процедуралних корака, уколико их је било, који су већ подузети у вези са случајем, укључујући и одредбе из закона те државе, на основу којих је покренута било каква истрага, издата потјерница, извршено хапшење или подигнута оптужба као дио те процедуре, исто каи и детаљи о било каквом кривичном поступку, укључујући и случајеве против су-оптужених, који се оносе на овај случај, а који су такође поднесени на разматрање Тужиоцу Међународног трибунала.

г) преглед околности под којима се десио злочин

д) преглед доступних доказа

ђ) име, адреса и контакт подаци о особи која је задужена за овај случај

(Ови прегледи морају бити достављени на енглеском језику, а и сви други кључни документи такође требају бити попраћени енглеским преводом)

6. Прије слања одговора Тужилац може затражити додатне доказе од страна које подносе захтјев .Ови докази се у том случају требају доставити што је брже могуће.

7. Након разматрања овог захтјева и поднесених доказа Тужилац ће страни која је поднијела захтјев послати одговор у писаној форми, обавјештавајући страну о томе:

а) да ли су у складу са међународним правним стандардима (види став 12 испод) поднесени докази довољни да створе основану подлогу за вјеровање да је особа која је предмет захтјева починила озбиљно кршење међународног хуманитарног права (види став 9 испод).

б) да ли Тужилац у складу са правилником о раду Трибунала намјерава да подузме кораке како би осигурао да особа која је предмет захтјева буде ухапшена или притворена, или да ли намјерава да затражи од локалних судова да случај препусте компетенцији Међународног трибунала.

8. Тужилац ће дати приоритет хитним случајевима, и сходно томе ће послати одговор у што краћем року од датума примања оригиналног захтјева или од датума којег су стигли тражени додатни докази из става 6.

Смјернице за садржај поднесaка

За сваки поднесени случај треба да важе сљедећи критерији:

9. Чињенице изнесене у извјештају морају представљати озбиљно кршење међународног хуманитарног права, односно злочине из надлежноцти Трибунала (Тешка кршења Женевске конвенције из 1949, кршења ратних закона и обичаја, геноцид и злочини против хуманости). Сви случајеви који не спадају у ову категорију ће бити адекватно означени и враћени без достављања мишљења Тужиоца о томе да ли су поднесени докази довољни.

10. Извјештаји морају садржавати подробне податке о појединцима који су предмет оптужбе, а који се могу идентификовати. Уколико неки предмет обухвата двије или више таквих особа, докази који стоје на располагању против сваке од тих особа, морају бити јасно назначени.

11. Докази прибављени помоћу метода које су у супротности са међународно заштићеним људским правима или који бацају знатну сумњу на своју поузданост, бити ће занемарени од стране Тужиоца Међународног трибунала. Уколико то није наведено у извјештају, Тужилац може затражити додатне доказе о оклоностима које су везане за прибављање било којег од доказа, а нарочито признања.

12. Примјењујући међународне правне стандарде Тужилац ће се држати критерија који су већ формулисани и корштени за кривично гоњење у случајевима који су се појавили пред Међународним трибуналом. Додатак А садржи извод из одлуке судије Међународног трибунала која предвиђа помоћ у тумачењу значења кључног критерија, а као што је формулисано у правилнику о раду Трибунала, који каже да постоје.

13. У пракси, Тужилац ће у случајевима који презентују стране тражити и очекивати вјеродостојне и поуздане доказе, доступне од стране бар једног директног извора, о двије суштинске ствари: а) да је почињено озбиљно кршење међународног хуманитарног права у оквиру надлежности Трибунала; и б) да је особа против којесе изричу оптужбе заиста особа која је за њих одговорна. Тамо гдје је војна (или нека слична) јединица оптужена да је починила злочине, само припадништво тој јединици није довољно да оправда покретање поступка против оптужене особе, осим ако се дотична особа оптужује да је била у позицији да командује, или ако се може доказати да су сви припадници јединице о којој се ради починили тај злочин.

14. Тужилац Међународног трибунала неће дати своје савјетодавно мишљење ако је кривица или невиност особе која је предмет захтјева, већ установљена од стране државног суда.

Одговор Тужиоца

15. Уовим случајевима Тужилац Међународног трибунала дјелује само у својству савјетника и не доноси никакве одлуке. Органи власти страна о којима се ради ће цијело вријеме имати одговорност и контролу над овим случајевима, а сами случајеви ће бити подложни законима територије о којој се ради. Тужилац Међународног трибунала неће давати никакве препоруке странама у вези будућих акција које би оне у појединим случајевима требале подузети у складу са тим законима.

16. Приликом слања одговора, Тужилац ће употријебити један од неколико стандардних "типских одговора". Листа ових стандардних типских одговора је наведена у додатку Б.

17. У случају гдје је особа оптужена за један злочин, а Тужилац сматра да докази недовољни за тај случај, упућују на његову кривицу за други злочин из надлежности Трибунала, страна ће сходно томе бити обавјештена.

18. Уколико Тужилац сматра да неки случај треба покренути пред Међународним трибуналом, а не пред државним судом, Тужилац ће страну обавјестити о својој намјери да тражи предају овог случаја Трибуналу, у складу са процедурама одређеним у правилнику о раду Трибунала.

19. Чињенице везане за неки случај могу показати да се ради о злочину, што се може доказати само подношењем доказа о комплексним елементима који превазилазе пуко установљавање дјела које је оптужени починио. Уколико извјештај не указује на доказе којима би се подупрли ови комплексни елементи, то неће само по себи бити разлог да се сматра како су докази који би оправдали наставак кривичниг поступка недовољни, него ће прије доношења коначне одлуке Тужилац од стране затражити додатну информацију у вези доступности неопходних додатних доказа.

Остале комуникације

20. Приликом осигуравања помоћи странама Тужилац не дјелује као истражитељ или судија. Тужилац неће разговарати са свједоцима нити слушати презентације случајева од стране заинтересованих страна, нити ће давати своје мишљење. Уколико Тужилац сматра да су докази недовољни, заинтересована страна може затражити дасе предмет узме у поновно разматрање само ако прибави нове доказе у прилог тужби. Тужилац неће расправљати о садржини појединих случајева, и неће улазити ни у какву преписку у вези неког случаја, осим са страном која је случај презентовала.

21. Уколико је дошло до настављања кривичног поступка пред државним судом у случају који се налази на разматрању код Тужиоца, страна која је поднијела случај на ратматрање ће о томе обавијестити Тужиоца чим се одреди датум суђења, или неког ддругог судског рјешења.



ДОДАТАК А

Изводи из одлуке Судије R. Sidhwe

Одлука од 29. августа 1995.год.

Случај бр. ИТ-95-12-И

"Статут Трибунала не дефинише и не поставља принципе који се требају узимати у обзир приликом тумачења израза "prima facie case" који се појављује на два нивоа. Један за равнање Тужиоца, и други за Судију Суадске Коморе. Међутим Правило 47(А) даје смјерницеза тумачење овог израза који се појављује у упутству за равнање Тужиоца. Ово правило се односи на "довољне доказе" који се налазе у посједу Тужиоца како би се правно оправдали поступци које ће он учинити. У том правилу такође стоји да ови докази морају представљати "основану подлогу" за вјеровање даје осумњичени починио злочин из надлежности Трибунала. Ријеч "основана" се повезује са нечим што је фер, умјерено, прикладно и што се може толерисати, што није неумјерено или претјерано. Израз "основана подлога" је употребљен у смислу: не претјерано увјерљива, чврста или коначна подлога. Основана подлога стога указује на оне чињенице и околности које би оправдано понукале разумног или просјечно разборитог човјека да вјерује како је неки осумњичени починио злочин. Да би представљале основану подлогу, чињенице које су у посједу Тужиоца морају бити такве да побуђују јасну сумњу да је осумњичени крив за тај злочин. Ту се подразумјева да су тиме покривени сви саставни дијелови тог прекршаја. Процјена се мора извршити у предсудској фази кривичног поступка, а не након онога што се накнадно може појавити у свјетлу нових чињеница. Довољно је да Тужилац дјелује опрезно, непристрасно и марљиво као разуман и разборит тужилац под датим околностима, са циљем утврђивања основаности својих сумњи. Није неопходно да Тужилац провјерава сваки појединачни доказ, да лично истражује злочине, или да покреће истрагу у вези било којег посебног питања. Довољно је да се из укупног прегледа доказа које је прикупио и који покривају све саставне дијелове прекршаја, укључујући и неопходне правне импликације које из тога произилазе, укаже јасна сумња да је оптужени крив за почињени злочин. Стога нема потребе да ти докази буду одвећ увјерљиви или коначни, они требају бити адекватни или задовољавајући у смислу оправдавања вјеровања да је осумњичени починио злочин. Израз "довољни докази" стога није синоним за "коначне доказе" или "доказе ван сваке основане сумње". Као што је већ раније наведено, израз "prima facie case" нема никакво универзално значење. Правило 47 стога нити подиже овај праг, нити га спушта; оно објашњава захтјеве које Тужилац мора испунити прије него што подигне оптужницу, и у тој мјери може бити схваћено као скуп смјерница за тумачење тог израза."


ДОДАТАК Б

Стандардни типски одговори на располагању Тужиоцу Међународног трибунала приликом одговарања на захтјев за разматрање

А: "У одговору на ваш захтјев, обавјештавам вас да је, у циљу утврђивања да ли у овој фази кривични поступак треба бити настављен/покренут, Тужилац заузео став да су, по међународним стандардима, предочени докази довољни за стварање основане подлоге за вјеровање да је особа која је предмет извјештаја, именом_ (ИМЕ И ПРЕЗИМЕ)_, починила озбиљно кршење међународног хуманитарног права."

Б: "У одговору на ваш захтјев, обавјештавам вас да је у циљу утврђивања да ли у овој фази кривични поступак треба бити настављен/покренут, Тужилац заузео став да су, по међународним стандардима, предочени докази недовољни за стварање основане подлоге за вјеровање да је особа која је предмет извјештаја, именом_ (ИМЕ И ПРЕЗИМЕ)_, починила озбиљно кршење међународног хуманитарног права."

В: "Обраћам вам се у вези случаја против_ (ИМЕ И ПРЕЗИМЕ)_, поднесеног Тужиоцу на разматрање дана _ (датум)_Тужилац није у могућности да формира мишљење о томе да ли су докази довољни, без сљедећих додатних информација: (навести тражене информације) Стога бих вам био захвалан ако би сте ове информације доставили Тужиоцу што је могуће прије."

Г: "Обраћам вам се у вези случаја против_ (ИМЕ И ПРЕЗИМЕ)_, поднесеног Тужиоцу на разматрање дана _ (датум)_ Тужилац сматра да за овај случај тужба треба бити покренута пред Међународним трибуналом за злочине, те стога везано за истрагу и кривични поступак који су покренути пред локалним судом он намјерава затражити да се овај случај преда у надлежност Међународног трибунала. Формални захтјев за предају је тренутно у припреми, и благовремено ће бити поднесен Судској комори. У међувремену Тужилац захтјева, а у складу са Правилником 40 Правилника Трибунала о процедурама и доказима, да локалне власти предузму све потребне мјере да спријече бјекство_ (ИМЕ И ПРЕЗИМЕ)_, наношење повреда или застрашивање жртава или свједока, или уништавање доказа."

Д: "У одговору на ваш захтјев, обавјештавам вас да је Тужилац заузео став да из предочених чињеница не произилази да овај злочин спада у надлежност Међународног трибунала, те да стога овај случај не спада у категорију случајева у вези којих он може дати своје мишљење."

Ђ: "У одговору на ваш захтјев, обавјештавам вас да је, у циљу утврђивања да ли у овој фази кривични поступак треба бити настављен/покренут, Тужилац заузео став да су, по међународним стандардима, предочени докази довољни за стварање основане подлоге за вјеровање да је особа која је предмет извјештаја, именом_ (ИМЕ И ПРЕЗИМЕ)_, можда починила озбиљно кршење међународног хуманитарног права. И док је с једне стране мишљење Тужиоца да локални судови требају наставитии да се баве овим случајем, он такође сматра да _ (ИМЕ И ПРЕЗИМЕ)_ може бити важан свједок у поступцима који се воде или ће се водити пред Межународним трибуналом, те стога захтијева да буде информисан о свакој промјени која се предвиђа у погледу статуса_ (ИМЕ И ПРЕЗИМЕ)_, као притворене особе."